Мустај бег лички под Удбином (Коњиц) 0001    Подранио буљук-баша Мујо 0002    На Кладуши на бијелој кули, 0003    Па он виче свог брата Халила: 0004    „Наложи ми ватру на оџаку, 0005    А испеци кахву у ибрику.” 0006    Халил уста, ватру наложио, 0007    Испекао кахву у ибрику, 0008    Сједе Мујо црну кахву пити. — 0009    Док је рано јутро освануло, 0010    Иза горе помоли се сунце, 0011    А док Мујо од пенџера викну: 0012    „Брже амо мој брате Халиле!” 0013    Халил паде у одају Мују, 0014    Упита га: „Гдје пуцају пушке?” 0015    Халил дурбин брзо прихватио, 0016    Те окрену с њиме прам пенџеру. 0017    А док Халил од пенџера сину, 0018    Завика га буљук-баша Мујо: 0019    „На ноге се, мој брате Хрњица, 0020    На Удбину ударила војска.” 0021    Ено оздо Ћејвановић Меха, 0022    На дорату коњу од мејдана, 0023    А на Меху ништа од хаљина, 0024    На дорату ни перчина нема, 0025    Него ватра све одн’јела жива. 0026    Онда Халил на ноге скочио, 0027    На авлији дочекао Меха: 0028    „Стани Мехо ако Бога знадеш!” — 0029    „Јутрос мене опремио бабо 0030    По кметима и по чифчијама; 0031    Кад ја падох у зелене луге, 0032    Дочека ме влашка караула, 0033    Усу пушка како ватра суха, 0034    А куршуми као божја крупа, 0035    Нит’ м’ убише нит’ ме опржише, 0036    Нит’ м’ у суху диму оставише 0037    Ја натјерах мојега дорина, 0038    А повукох посјеклицу криву. 0039    Бог ми даде, не допадох рана, 0040    Нег’ пројахах брзога дорина. 0041    Кад приспједох под Кунар планину, 0042    Под планину притиснула војска; 0043    Чини ми се, очи гледајући, 0044    Има војске тридесет хиљада.” 0045    Онда Мујо завика Халила: 0046    „На ноге се, мој брате Халиле! 0047    Трчи с Мехом, у Удбину сиђи, 0048    Селамћете дједи Ћејван аги, 0049    Нек’ пртљају свога сибијана 0050    У Удбину у бијела града.” 0051    Обојица на коње скочише. 0052    Онда Мујо на кули завика: 0053    „Ој Османе, брате бајрактаре, 0054    Трчи брате, врати ми Халила, 0055    Нека иде на бијелу кулу!” 0056    Осман трчи па врати Халила, 0057    Мујо јами дивит и хартију 0058    Па напише ситну књигу б’јелу, 0059    Па говори својему Халилу: 0060    „Ој Халиле. сигурај малина.” 0061    Књигу пише Мустај бегу личком: 0062    „Боље беже на Удбину б’јелу; 0063    На Удбину ударила војска, 0064    Удбину ће Власи прихватити, 0065    По Удбини сибјан погазити.” 0066    Књигу даде свом брату Халилу. 0067    Тргом Халил до малина сиђе, 0068    Па посједа својега малина; 0069    Ето њега лицем на Крајину. — 0070    У јутро је беже подранио, 0071    И код њега седам бајрактара. 0072    Иза горе ударило сунце, 0073    Иза горе стала јека пуста. 0074    Кад погледа Мустај беже лички, 0075    Он опази Мујовог Халила, 0076    Трком трчи, иза грла виче, 0077    Виче беже Налановић Хуса: 0078    „Брже Хусо пред авлију сиђи, 0079    И дочекај Мујова Халила!” 0080    Хусо паде, дочека Халила, 0081    Изведе га на бегову кулу. 0082    Докле Халил изиђе на кулу, 0083    Књигу баци бегу Мустај бегу 0084    Када беже књигу опазио, 0085    Од очију сузе оборио. 0086    А пита га седам бајрактара: 0087    „Шта је беже ако Бога знадеш?” 0088    А вели им бег Мустај бег лички: 0089    „На ноге се, моја дјецо драга, 0090    На Удбину Власи ударише, 0091    Удбину ће б’јелу поробити, 0092    По Удбини сибјан погазити, 0093    Износите црвене бајраке, 0094    А пишите пода ње јунаке.” 0095    А завика Налановић Хуса: 0096    „Хајд’ запали два топа гласника; 0097    Када пукну по Лици гласници, 0098    Сва ће ми се сакупити војска.” — 0099    Хусо трчи, па топове пали. 0100    Кад на Лици пукоше гласници, 0101    Оде јека низ широку Лику, 0102    У дно села испод краја равна 0103    Кад стадоше попуциват пушке, 0104    Па избијат хитри коњаници, 0105    А пред њима пјешке Крајишници, 0106    Све пуцају мали веденици. 0107    Док је жарког ићиндији сунца, 0108    Хазур војске дванаест хиљада. 0109    Онда бегу веле поглавари: 0110    „Хоћемо ли беже заноћити?” 0111    А Вели им беже Мустај беже: 0112    „Овдје, дјецо, конака вам нема, 0113    Ваља ноћас под Кунару сићи.” 0114    Онда беже чауше завика, 0115    Све завика чауш до чауша: 0116    „Полазите пјешке Крајишници, 0117    А јашите брзо коњаници!” — 0118    Мустај беже узјаха голуба. 0119    Све поврви силена Крајина. 0120    Мркле ноћи у седам сахата 0121    На Кунару на планину сиђе. 0122    Онда веле млади бајрактари: 0123    „Хоћемо ли беже починути?” 0124    А вели им бег Мустај бег лички: 0125    „Моја дјецо, почивања нема, 0126    Док се сване, под Кунару сиђи 0127    Гдјено војска и ордија била.” 0128    Тамам јутро бјеше освануло, 0129    Беже паде под Кунар-планину, 0130    По пољани поваљана трава, 0131    На пољани нигдје никог нема. 0132    Онда викну бег Мустај бег лички: 0133    „Куд је дјецо тлака одлазила? 0134    Ал’ отишла сенту њемачкому, 0135    Ал’ отишла бијелој Удбини?” 0136    Облетјеше, тлаку оптражише; 0137    Оде тлака бијелој Удбини 0138    У тој р’јечи у којој бијаху 0139    На Удбини пукоше топови, 0140    Све ко да се црна земља тресе. 0141    Све пуцају у стотин’ топова, 0142    Из великог поља Удбинскога, 0143    Двадес’т пуца са градске капије, 0144    То се бране аге Удбињани. 0145    Тад поцвиље бег Мустај бег лички: 0146    „Власи нама примише Удбину!” 0147    Тад удари низ зелене луге, 0148    А заставе влашке дочекаше; 0149    Плахо јесте беже ударио, 0150    Заставе је влашке преломио, 0151    Побјегоше влашке карауле. 0152    Кад у поље беже излазио, 0153    Кад у пољу притиснула војска, 0154    Закопала метеризе црне, 0155    Све у њиха насуло солдате, 0156    Онда беже коња заставио. 0157    А вели му Ћеримовић Мујо; 0158    „Што си беже коња уставио? 0159    Већ дај, беже да ми ударимо!” 0160    А процвиље бег Мустај бег лички: 0161    „Ми немамо чиме ударити, 0162    Има војске тридесет хиљада, 0163    Па су они шанце начинили, 0164    У шанце су насули солдате; 0165    У нас малу дванаест хиљада.” 0166    Иза тога до мало земана, 0167    Док пукоше до два веденика, 0168    Испадоше до два коњаника, 0169    Од Кунаре високе планине. 0170    Један дједо јаше на кр’ату, 0171    Б’јела га је загрлила брада, 0172    Око њега блиста се гадара, 0173    А за њиме друга пет стотина. 0174    Ту рекоше Грдовићу Мујо, 0175    Од Грабове са Крајине равне. 0176    А док Мујо дотјера кр’ата: 0177    „Црн ти образ бег Мустај бег лички, 0178    Удбину нам Власи прихватише 0179    Стоји цика у граду сибјана.” 0180    Опет цвили бег Мустај бег лички: 0181    „Ми немамо чиме ударити.” 0182    Док пукоше до два веденика, 0183    Испадоше до три коњаника. 0184    Од Кунаре од зелених луга. 0185    Један дједо јаше на кр’ату 0186    На кр’ату коњу од мејдана, 0187    За њим други на коњу дорину, 0188    Зелен га је бајрак поклопио. 0189    Крајишника хиљада за њиме. 0190    То бијаше клиски алај-беже 0191    А за њиме Влахинић Алија, 0192    Што му носи зелена бајрака, 0193    Бирден дође, из грла завика: 0194    „Црн ти образ, бег Мустај бег лички, 0195    Хоћеш пуштат бијелу Удбину?” 0196    Па завика Влахинић Алију: 0197    „Мој Алија, натјерај дората, 0198    А ми ћемо бити царкаџије,” 0199    Тад Алија натјера дората, 0200    Пред њим јаше клишки алај беже, 0201    А за њиме хиљада коњика. 0202    Влах окрену педесет топова, 0203    Па дочека клишког алај бега. 0204    Стаде војске тридесет табора, 0205    Па на ватру бега дочекаше, 0206    Велика га ватра освојила. 0207    Ту му паде стотину мртваца, 0208    Вратише га стат’ му не дадоше. 0209    Тад процвиље бег Мустај бег лички: 0210    „Јадан ти сам јунак до вијека, 0211    Власи ће нам примити Удбину!” 0212    Па завика Ћеримовић Муја: 0213    „Дај натјерај бијесна алата 0214    И ми ћемо сада ударити, 0215    Видиш цике нашега сибјана.” 0216    Бајрактари коње узјајхаше, 0217    А пред њима Мустај беже лички, 0218    Они удри, а дочекај Власи, 0219    Ту му паде до триста мртваца, 0220    Вратише га, стати не дадоше. 0221    Тад процвиље бег Мустај бег лички: 0222    „Јадан ти сам јунак до вијека, 0223    Ноћас ће нам примити Удбину!” 0224    Тамам сунце за горицу зађе, 0225    Док пукоше до два веденика 0226    Од Кунаре зелене планине. 0227    Док ево ти до три коњаника, 0228    А за њима других пет стотина. 0229    Боже мио, ко ли би то био? 0230    То рекоше, Белај буљук-баша 0231    На алату коњу од мејдана, 0232    А за њиме два сестрића млада, 0233    Задрикапа и Заметникавга. 0234    Бирден дође, Мустај бега виче: 0235    „Зар нијеси беже ударио?” 0236    А вели му бег Мустај бег лички: 0237    „Јесмо данас два пут ударили, 0238    Мртваца смо много оставили, 0239    Вратише нас, стат’ нам не дадоше, 0240    Јер у шанце па се затрпали.” 0241    Вели њему Белај буљук-баша: 0242    „Од те кајде, беже, нема фајде, 0243    Ни од таквог вашег ударања. 0244    Да пишемо далкрличе младе, 0245    Једни туда, једни од Удбине.” 0246    Вели њему бег Мустај бег лички: 0247    „Кад не море нико на Удбину!” 0248    А вели му Белај буљук-баша: 0249    „Ево теби друга пет стотина, 0250    Ја ћу ноћас у Удбину доћи, 0251    А за меном два сестрића млада; — 0252    Ја л’ ћу ноћас главу изгубити, 0253    Изгубити обадва сестрића, 0254    Ја л’ ћу ноћас у Удбину сићи.” 0255    Онда беже узјаха алата, 0256    А за њиме два сестрића млада, 0257    Па он сједе поље објахиват. 0258    Тамам сабах зора бијељаше, 0259    А у јутро огрануло сунце. 0260    Велика се ватра освојила 0261    Ниже б’јелог града удбињскога. 0262    Ту удари Белај буљук-баша, 0263    И он паде граду пред капију, 0264    Дочекаше аге Удбињани 0265    Тад запјева дједо Ћејван ага: 0266    „Благо нама, моји Удбињани 0267    Ево нама Белај буљук-баше, 0268    Брез Белаја не има дермана!” 0269    Тад Удбини отворише врата. 0270    Онда вели Белај буљук баша: 0271    „Ваља сада писат далкрличе, 0272    Одбацити пусат и хаљине, 0273    Голу сабљу јамити у руке, 0274    Па на јуриш браћо ударити.” 0275    Кад то чује дједо Ћејван ага, 0276    Он са себе све хаљине баци, 0277    А остави гаће и кошуљу, 0278    А у руку голу посјеклицу; 0279    Вели дједо: Сад ћу ударити.” 0280    За њим трчи једно момче младо, 0281    Мало њега гари науница. 0282    Кад с’ обаздре Ћејван ага стари, 0283    А кад за њим Ћејвановић Мехо. 0284    А виче га остарјели бабо: 0285    „Врат’ се Мехо моја лударијо, 0286    Наша ће се кућа ископати; 0287    Немој сине са мном ударати!” 0288    Ал вели му Ћејвановић Мехо: 0289    „Не ћу тебе брез себе пуштати, 0290    Ја ћу с тобом бабо ударити.” 0291    Док се други дједо помолио, 0292    У руци му гола посјеклица, 0293    То бијаше стари Осман ага, 0294    За њим трчи Османагић Мехо. 0295    Кад с’ обаздре Осман ага дједо. 0296    Па он вели свом Мехмеду сину: 0297    „Врат’ се Мехо међу Удбињане!” 0298    „Не ћу бабо, живота ми мога, 0299    Не ћу те ја брез себе пуштати.” 0300    Иза тога до мало земана 0301    Ту изиђе ше’сет Удбињана, 0302    У свакога гола ти је ћорда, 0303    Сваки вели: „Сад ћу ударити!” 0304    Све изашло на градску капију, 0305    На свакому гаће и кошуља, 0306    Бијеле се као лабудови. 0307    А гледа их бег Мустај бег лички 0308    Од зеленога махатога луга 0309    Онда беже на ордију викну: 0310    „Видите ли младе Удбињане, 0311    Удбињани сад ће ударити. 0312    Већ од овуд ко ће ударити?” 0313    Онда вели Грдановић Мујо: 0314    „Ја ћу беже сада ударити!” 0315    Па одбаци пусат и хаљине, 0316    А б’јела га притиснула брада, 0317    У руци му посјеклица крива. 0318    Бирден дједо из ордије сину, 0319    За њим паде стотину момака, 0320    Све момака кано дјевојака, 0321    А сам дједо бијеле је браде. 0322    Онда виче бега Мустај бега: 0323    „А ми ћемо сада ударити, 0324    Немој ти нас за пуно држати!” 0325    Онда беже на коњике викне: 0326    „Коњаници коње узјахујте, 0327    Потеците пјешци до коњика, 0328    Све се држи пјешак до коњика! 0329    Кад полете брзо коњаници, 0330    Полетите пјешке Крајишници, 0331    Сад ће с њима дједо ударити.” 0332    Онда вели Грдановић Мујо: 0333    „Моја дјецо, стотину момака, 0334    Ви хајдете лако уз Алију”, 0335    Све гледајте на влашке топове, 0336    Када влашки задиме фитиљи, 0337    Ви паните отрага на главу.” 0338    Па је дједо мало измакао, 0339    А све гледа гдје су топракале. 0340    Задимише каурски фитиљи, 0341    Онда дједо у траву на главу, 0342    А за њиме стотину момака. 0343    Док припуца педесет топова 0344    Бирден дједо на ноге скочио. 0345    Неколико скока прискочио. 0346    А док опет синуше фитиљи, 0347    Земљи паде остарјели дједо. 0348    Тако седам или осам пута, 0349    Примаче се под топове близу. 0350    Ал док стаде тридесет табора, 0351    Па на пушке, па их дочекаше, 0352    Тад процвиље бег Мустајбег лички: 0353    „Гајрет сада моја дјецо драга, 0354    Полетите брзо коњаници, 0355    Поред њима пјешке Крајишници!” 0356    А стадоше на глиде солдати, 0357    Ту стадоше, па их дочекаше, 0358    Све на огањ и на ватру живу. 0359    Али туде нико не стајаше, 0360    Већ све гази један по другоме, 0361    Док је веће пушка ударила, 0362    А ордије двије смијешане; 0363    Стоји цика гвожда студенога, 0364    Стоји писка посјечених глава, 0365    Стоји јека младих рањеника, 0366    Они виче: „Придигни ме друже, 0367    Могао бих ране пребољети, 0368    Добри ће ме коњи погазити!” 0369    Они виче: „Помоћ ти не могу, 0370    Јер је тамна притиснула тама, 0371    А од брза праха и олова, 0372    И од паре коњске и јуначке.” 0373    Џењак бива, џењак задобива, 0374    Џењак био за осам сахата, 0375    Све од горег, па све на горега, 0376    А све гине јунак од јунака. 0377    У девет су сахат’ ударили, 0378    А кад беже пред капију сиђе, 0379    У руци му гола ћемерлија, 0380    Неста јеке у пољу зеленом, 0381    Неста тутња од добријех коња, 0382    Пуста тамна притиснула тама, 0383    Нит’ се види десно ни лијево. — 0384    Док ево ти до два коњаника, 0385    Мустај бегу пред градску капију, 0386    Двије дједе, оба Чекерклића, 0387    Два имама на два коња врана, 0388    У рукам, им само голе ћорде, 0389    А низ лице све се ц’једи крвца. 0390    Онда вели бег Мустај бег лички: 0391    „Двије дједе шта је тамо било?” — 0392    „Било кавге за осам сахата. 0393    Сат девети кад смо ударили, 0394    Влашка војска плећи окренула, 0395    Оставише паљене топове, 0396    Оставише свега мухимата, 0397    Окренуше сенту њемачкоме.” 0398    Онда вели бег Мустај бег лички: 0399    „Јусуф хоџа, стари Чекерклићу, 0400    Дигни своје на молитву руке, 0401    Драгом Богу дову учинити, 0402    Да би ли нам дова магбул била, 0403    Да потпуне вихор од лугова, 0404    Да видимо што на пољу било.” 0405    Дједо диже на молитву руке. 0406    Код Бога му магбул дова била, 0407    Вјетар пухну од зелених луга, 0408    Па растјера с разбојишћа таму. 0409    Кад погледа бег Мустај бег лички, 0410    Коњ до коња, јунак до јунака, 0411    Нема буса гдје не има трупа. 0412    Долине се глава наваљале, 0413    Пролијећу коњи од мејдана, 0414    А на њима сахибија нема; 0415    Доста јада и тамо и амо. 0416    Не пита се: ко је погинуо? 0417    Већ: на ком је мејдан остануо? 0418    Враћају се млади Крајишници, 0419    Све из луга износе мртваце 0420    А изводе младе рањенике, 0421    И изводе танахне солдате; 0422    Док с’ из луга коњик помолио 0423    На алату коњу од мејдана, 0424    Право иде граду и капији, 0425    Све за њиме нешто притркује. 0426    Кад ево ти Белај буљук-баше, 0427    Гдје он води влашког поглавара, 0428    Поглавара од Сибиња Јанка, 0429    Даде њега Мустај бегу личком. 0430    Онда беже в’јећаше у в’јећу: 0431    „Да видимо што ћемо од Јанка, 0432    Много нам је учинио квара.” 0433    Сви рекоше: „Да га објесимо!” 0434    А Јанко се стаде заклињати: 0435    „Више никад на Удбину не ћу, 0436    На Удбину војске покупити.” 0437    Ко погибе, да му кућа знаде, 0438    Ко остаде и тако му знаде! — 0439    Давно било, сад се спомињало, 0440    Кавга била, сад се растурила.